Српска православна црква данас прославља празник посвећен Светом Јовану Богослову, једном од дванаест великих апостола и једном од првих ученика Исуса Христа. Постоји велики број обичаја који се везују за обележавање овог дана.
Апостол и јеванђелиста Јован био је један од првих хришћана који је, заједно са братом Јаковом, од почетка био верни пратилац Исуса Христа. Јован и Јаков названи су „синовима грома“, према надимку који им је дао Исус када их је позвао за своје ученике – апостоле.
Према предању, Јован је био брз, вредан и изузетно паметан човек који је био веома близак са Исусом који је њега, Јакова и Петра посебно издвојио међу својим ученицима. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, само су они видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега и да је, према легенди, једино њему открио да ће га Јуда издати. Свети Јован је, са друге стране, био једини који је са Исусом остао током целог суђења и голготе. Управо њему је Исус поверио старање о његовој мајци, Пресветој Богородици.
Након Христе смрти, Јован је наставио да проповеда хришћанске вредности, па га је римски цар Домицијан хапсио и мучио, али је светитељ упркос свему остајао неким чудом жив чак и када је попио најјачи отров. Ово је уплашило цара, па је Свети Јован само прогнан.
Управо на острву Патмос где је Јован био у изгнанству, према легенди, овом свецу се јавио Исус и прорекао му што ће се збивати са хришћанском црквом све до његовог другог доласка. Јован је то записао и тако је настала књига Апокалипсе или Откровења која је ушла у састав Новог завета.
Свети Јован Богослов је, према предању, умро када му је било више од 100 година. До тада је многе преобратио у хришћанство, а његова главна парола: „Волите један другог“ постала је једно од главних начела хришћанства које се сачувало до данашњих дана.
Извор: Н.Д. / dnevno.rs