Home / Pravoslavlje / ТАЈНЕ ОСТРОШКОГ БЛАГА – Три хришћанске светиње!

ТАЈНЕ ОСТРОШКОГ БЛАГА – Три хришћанске светиње!

Игуман Леонтије умро је у јесен 1955. године, убрзо пошто је изашао из затвора.

Прошло је потом више од двадесет година. Сећање на њега и аферу са острошким благом полако је нагризала корозија заборава и осим његове родбине и најближих пријатеља само су га још, готово криомице, гдекад у молитвама спомињали свештеници у Острогу, где је као старешина провео више од тридесет година, и у Прасквици, где је уз темељ паштровске лавре нашао вечни смирај.

Онда је његово име васкрснуло и завитлано је у орбиту јавности:

„Једнога дана, мислим да је то било некако у лето 1976. године“, казује игуман Марко (Калањ), врсни интелектуалац у монашкој ризи, који је из родне Далмације као ђак дошао у Острог 1954. године, и касније, кад се замонашио, тридесет година провео у Цетињском манастиру уз старог митрополита Данила (Дајковића), био његова десна рука и најповерљивији човек, „ја дежурао у манастирском музеју на Цетињу. Ето једнога господина, имао је може бити педесетак година. Помно разгледа експонате и на крају вели:

– Ја овде не видех неке ствари које сам очекивао да видим. – Које? – питам ја. – Неке из Острога! – каже.

Разви се ту разговор и он ми исприча да се после Другог светског рата као деветнаестогодишњи младић запослио у Удби и да је 1952. године учествовао у откопавању злата и откривању других драгоцености скривених у Острогу, односно да су са златом у Титоград тада довезене и неке светиње које су нађене у стану игумана Леонтија.

Комунисти из Острога 1952. године однели и руку Светога Андреја, крст Часног древа и икону Богородице Филермосе

Присетио се и како је Блажо Јовановић, тада председник Црне Горе, рекао, кад је видео те драгоцености:

– То одмах у трезор и немој да то неко злоупотреби!

Заинтересова мене та прича, питам човека за име, али он не хте жив да каже:

– Није – вели – важно моје име, али је ово истина и ви се мало пораспитајте где се налазе те светиње! Ја сам истог часа све испричао митрополиту шта ми је тај човек казао. Видим и њега то зачуди и узбуди, али свеједно поче сумњичаво да врти главом:

– Ко зна, мој Марко, шта је то било и где је завршило, али, ето, пробај, нећеш ли нешто дознати…“

Већ сутрадан Калањ се дао у потрагу и преко свештеника острошких Сава Дамјановића, Серафима Кашића, Георгија Мирковића, а нарочито преко игумана Герасима дознао да је са оним несрећним златом из Острога 1952. године однесена и рука Светог Јована Крститеља, крст Часног древа и једна икона, да су то светиње које је у Острог 1941. године донео краљ Петар Други Карађорђевић, предао их јер није желео да их носи у иностранство, а овај их је поверио на чување игуману Леонтију.

„Одем ја онда код Божа Мартиновића, тада секретара Верске комисије при Влади Црне Горе“, сећа се Марко Калањ.

Он ни да чује:- Бог с тобом, Марко, какве светиње, то заборави, нема од тога ништа, то је празна прича!

Две године касније ето једнога дана Божо Мартиновић зове телефоном и збори:

– Богами си, Марко, био у праву, изгледа да нешто има! Недуго иза тога донеше нам руку и крст. Кад сам их видео, гласно сам
пред свима рекао: ‘Е, сад ми не би било жао да умрем!‘“, каже Марко Калањ.

Руси: То је непроцењиво благо

Први потпуни опис украса на реликвијама и процена њихове вредности направљени су у Русији 1859. године. Они су тада процењени на 24.930 рубаља у злату!

– Ако је вредност украса на овим реликвијама још у деветнаестом веку процењена на 25.000 рубаља у злату, јасно је да је то данас просто баснословна вредност – вели Јури Пјатницки, кустос гласови- тог петроградског музеја „Ермитаж“ и велики познавалац овог културног и духовног блага.

– То се посебно односи на икону чију је вредност заиста немогуће измерити новцем. Ако би пак неко мене замолио да одредим осигуравајућу суму за икону Богородице Филермосе, мислим да бисмо говорили о неколико десетина, па и стотина милијарди долара.

 

 

O nama cura

Vidi još

DANAS SLAVIMO JEDAN OD NAJTUŽNIJIH PRAZNIKA: Vernici ako ste u nevolji uradite samo ovu jednu stvar

Jedini uslov je da se iskreno pomolite Za Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike danas je …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *