KITOVI DUGI 17 METARA U JADRANSKOM MORU: Prizor koji oduzima dah, jedan od njih je imao i ožiljke (FOTO) (VIDEO)

Institut za istraživanje i zaštitu mora “Plavi svet” saopštio je u ponedeljak da su dva velika kita(Balaenoptera physalus) opažena zapadno od Lošinja, pri čemu su njegovi istraživači proveli sa kitovima nešto više od dva sata

Kitove su opazili oko tri nautičke milje zapadno od zaliva Malog Lošinja, pa su utvrdili da se radi o dve odrasle jedinke čija je veličina procenjena na oko 17 i 18 metara. Kitovi izgledaju kao da su u dobroj formi.

Tokom gotovo dva sata posmatranja životinje su prosečnom brzinom od oko 3-4 čvora putovale prema jugu. Na površini su se pojavljivali svakih 10-15 minuta pa su u proseku uz površinu bili svega minut pre nego što bi ponovo zaronili.

Tokom opažanja istraživači su prikupili podatke o ponašanju, fotografije za foto-identifikaciju kao i uzorke oljuštene kože za genetičku analizu, navodi se u saopštenju.

Veliki kit druga je po veličini životinja na Zemlji. Okeanski primerci mogu biti dugi i do 27 metara, ali njihova prosečna veličina u Sredozemnom moru nešto je manja, uglavnom oko 20 do 23 metra.

Životinje su uglavnom sivo-smeđe sa gornje strane tela, kao i svetle, gotovo bele boje po stomaku i donjem delu tela. Prema dostupnim podacima, veliki kitovi mogu doživeti i preko 100 godina.

Sredozemni veliki kitovi ugrožena su populacija, uglavnom zbog ljudske aktivnosti. Procenjuje se da ih je trenutno svega nekoliko hiljada i da njihov broj opada.

Sudari sa velikim brodovima su jedan od glavnih uzroka smrtnosti velikih kitova u Sredozemlju, a jedna od jedinki koje su posmatrane pored Lošinja na telu ima ožiljke koji upućuju na sudar sa većim brodom, navodi Institut “Plavi svet”.

Kit udario u ribarski brod: Od siline udarca ga podigao u vazduh, povređene dve osobe

Iako Jadransko more nije područje u kojem se ta vrsta pojavljuje u većem broju, opažanja pojedinih jedinki beleže se gotovo svake godine. Prikupljeni podaci ukazuju da se vrsta u Jadranu pojavljuje uglavnom krajem proleća i leti, posebno u području Palagruže i Jabučke kotline.

Kitovi su u Hrvatskoj zakonom zaštićeni, a iz Instituta “Plavi svet” poručuju da su kitovi miroljubivi i za ljude potpuno bezopasni u slučaju da im se ne približavaju, ne uznemiravaju ih i ne proganjaju.

S obzirom da su veliki kitovi ugrožena vrsta, Institut poziva građane da dojave svoja opažanja i, ako mogu, pošalju njihove fotografije i video snimke jer će tako pomoći u prikupljanju podataka potrebnih za razumevanje života kitova u Jadranskom moru.

telegraf.rs