Home / Automobili / Volkswagen Golf 2 – više od mita

Volkswagen Golf 2 – više od mita

Stariji ljudi imaju običaj da kažu “Ništa nije zapisano u kamenu“. Da li je zaista tako i da li su legende nastale kao istinite priče koje su se prenosile kroz generacije ili su samo plod nečije mašte? Kada su automobili u pitanju, priče je najlakše proveriti kroz dostupne i već poznate činjenice, a sve ostalo je podložno subjektivnoj interpretaciji čitaoca.

Prolog

Golf druge generacije je tokom, i nakon završetka, prodaje postao jedan od najomiljenijih, a u isto vreme i jedan od najomraženijih modela automobila. Razloge ne treba posebno navoditi, jer su u poslednje dve decenije oni više puta potvrđivani i polako svrstani u klasične stereotipe. Koliko god da se mit o Golfu razvio u Evropi, nigde kao na području Balkana on nije bio toliko izražen. Dok je prosečnom kupcu automobila tokom 80-ih godina prošlog veka Golf II bio samo jedan zanimljiv nemački automobil, prijatnog dizajna i prihvatljivih opštih odlika, našem prosečnom građaninu, sa prostora bivše Jugoslavije, on je bio mnogo više. Ovaj automobil bio je pravi pravcati dokaz da ste uspeli u životu i da je vaš mukotrpni rad nagrađen kupovinom jednog vrlo dobrog modela iz Nemačke (ili Sarajeva). Društveno i političko uređenje tog doba je omogućavalo diskretan razvoj privatne inicijative i preduzetništva, što su pojedini Jugosloveni vešto iskoristili. Prva polovina 90-ih godina je obeležena svojevrsnim mučilištem za svaki automobil, oličenim u vidu očajnog goriva, ekstremno sumnjivih delova i sveopšte smanjene brige za “zdravlje“ ljubimca. Nakon potrošnih hiljada litara raznih tečnosti iz plastičnih boca i nepotvrđenih priča o vožnji na transformatorsko ulje (kancerogeno, ne pokušavati), Golf je stoički podneo sva iskušenja i nastavio da služi svog, ko zna kog po redu, vlasnika. Ako je suditi po broju oglasa početkom aprila 2014. godine, broj Golfova na našim putevima će i u narednom periodu biti impresivan.

Kratak istorijat

Rad na projektu pod fabričkom oznakom Typ 19E započinje 1979. godine, dok je prvi ručno izrađeni prototip stvoren naredne godine. Konstruktorski tim nije puno eksperimentisao, zadržavajući osnovne “crte lica“ sa prve generacije, ali je došlo do povećanja ukupnih dimenzija karoserije, čime se dobila nešto prostranija unutrašnjost i veći prtljažnik. Pripremni deo proizvodnje na kome se najviše radilo je bila antikorozivna zaštita sa dodatnim voskiranjem šupljina, najviše zaslužna za (i dalje) veliki broj Golfova druge generacije.

1983. godine Microsoft predstavlja Windows 1.0, Motorola prvi komercijalni mobilni telefon, a Volkswagen, na salonu automobila u Frankfurtu, drugu generaciju Golfa. Na početku prodaje su ponuđene četiri varijante opreme razvrstane u C, CL i GL paketima. Najviši GLX paket je bio u ponudi samo par meseci, a Golf  sa ovim paketom se smatra jednim od najređih modela. Nedugo po predstavljanju GLX paket je smenio Carat. Ponuda motora je podrazumevala benzince od 1.3 l (55 KS), 1.6 l (75 KS) i 1.8 l (90 KS), dok su dizelaši bili od 1.6 l u verzijama D (54  KS) i GTD (70 KS). U januaru 1984. godine na tržištu se pojavljuje Golf sa tri magična slova – GTI. Karoserija sportske verzije je ukrućena i spuštena 10 mm, diskovi su ugrađeni i na zadnje točkove, a napred i pozadi su ugrađeni stabilizatori. GTI verzija je bila pokretana 1.8-litarskim motorom sa 112 KS (kasnije u verziji sa katalizatorom 107 KS). Tokom godine Golf je unapređivan novim sistemom upravljanja i katalizatorom u benzinskoj verziji motora od 1.8 l. Sestrinski trozapreminski model – Jetta – 1984. godine počinje da silazi sa proizvodne trake u verzijama sa dvoje i četvoro vrata. Pojava posebnih serija je obeležila 1985. godinu. GTI dobija novu, znatno atraktivniju masku hladnjaka sa duplim okruglim farovima, plastične lukove oko točkova, udvojenu izduvnu cev i crvenu traku oko vozila. Ispod lima su izvršena poboljšanja na električnim komponentama. GTI u izdanju sa 16 ventila (139 KS) je premijerno prikazan u junu 1985. godine.

Početkom 1986. godine je predstavljen Golf Syncro, idealno vozilo za sve terene, opremljeno pogonom na svim točkovima i pokretano 1.8-litarskim benzincem sa 90 KS. U odnosu na verziju sa pogonom samo na prednje točkove Syncro je bio teži (masa porasla na 1.100 kg), posedovao je za trećinu manji prtljažnik i prosečno je trošio 1.5 l goriva više. Proizvodnja GTI 16V verzije počinje (139 KS u verziji bez katalizatora, 129 KS u verziji sa katalizatorom), kao i Golfa GT, koji poseduje stilske elementa pozajmljene sa sportske verzije. Uz doplatu je za Golf GTI i GT moguće dobiti ABS sistem, a ostale verzije dobijaju podešavanje visine pojasa.

Prvo veće osvežavanje nastupa u avgustu 1987. godine. Golf ostaje bez trouglastog prozora na prednjim vratima, retrovizori su smešteni bliže A stubu, a maska hladnjaka je opremljena sa pet “rebara“. Unutar vozila su primetni “mesnatiji“ volan, nova sedišta sa drugačijim sistemom preklapanja i više opreme u osnovnom paketu. Benzinski motori dobijaju Digifant sistem elektronskog upravljanja motorom (1.6 l) i Digijet sistem ubrizgavanja goriva (1.3 l). Jubilarni automobil silazi sa proizvodne trake 1988. godine. Zajedno sa prvom generacijom je proizvedeno ukupno deset miliona Golfova, a u čast ovog važnog dođaja Volkswagen je izbacio posebno izdanje. Rallye Golf je za potrebe homologacije u Svetskom reli šampionatu proizveden u samo 5.000 primeraka u periodu od 1988-1990. godine. Ovo sportsko izdanje se od klasičnog razlikovalo po četvorougaonim prednjim farovima i proširenim blatobranima. Za pokretanje je bio zadužen benzinac od 1.763 cm³ sa 161 KS, dobijenom uz pomoć čuvenog G Ladera, mehaničkog kompresora, dok se snaga prenosila na sve točkove.

Još jedno osvežavanje je nastupilo 1989. godine. Golf je sada bio isporučivan sa dubokim branicima za GL i GTI verzije, uz manje izmene u unutrašnjosti za sve verzije. Syncro dobija povećanje snage na 98 KS, a dizel motor katalizator. Uz dodatak interkulera GTD verzija sada razvija 80 KS. 1990. godine uz nekoliko specijalnih serija svetlost dana je ugledala i Country verzija opremljena benzinskim motorom od 1.8 l (98 KS). Povišena karoserija u kombinaciji sa 4×4 pogonom je ovom Golfu dala posebnu čar i učinila da se tokom kasnijih godina pojave mnogi modeli koji će imitirati ovakav koncept. Iste godine katalizator postaje standardan za sve verzije, instrument tabla dobija signalizaciju za količinu kočione tečnosti, dok se GTI isporučuje sa svetlima za maglu. U novembru milioniti Golf GTI silazi sa trake.

1991. godine GTI G60 počinje da se prodaje i u Syncro varijanti, a servo upravljanje postaje standardno za najsnažnije verzije. U ograničenom obimu i preko limitiranih serija Golf II nastavlja da se proizvodi u nekadašnjoj Trabantovoj fabrici pod dodatnom oznakom Function. Nasledniku “Dvojke“ je donekle promenjen koncept koji je prethodno negovan u prve dve generacije. Automobil je postao zaobljeniji i uglađeniji, što se mnogima nije dopalo. Zbog početnih problema sa kvalitetom izrade čak je zahtevano da se Golf II vrati u proizvodnju, mada su šanse za to bile jako male. Nakon 6.301.000 proizvedenih primeraka G2 je delimično otišao u istoriju, koju na našu sreću i dalje uspešno piše.

Golf City Stromer

Poslednja generacija Golfa je nedavno marketinški predstavljena javnosti u GTE hibridnoj verziji. To bi svakako bio pravi pravcati novitet iz Volfsburga da se ne zna da je rad na verzijama sa alternativnim izvorom pogona započeo pre više od 30 godina. Prvi Golf je sredinom ’70-ih godina prošlog veka u električnom izdanju trebao da pruži zaposlenima u kompaniji bliži uvid u razvoj i mogućnosti novih sistema, koji ne zavise od korišćenja fosilnih goriva. Dobar deo uticaja na razvoj je dala i naftna kriza, zbog čega su solidna finansijska sredstva duži niz godina ulagana u nove tehnologije. Tehnološka nesavršenost tadašnjih komponenti nije omela razvojni tim, ali je tek sa razvojem baterija ostvaren pravi napredak. Golf  I je predstavljen sa motorom od 20 KS i autonomijom baterija od oko 50 km.

Druga generacija pokazuje mali napredak, ugradnjom motora od 25 KS i maksimalnom brzinom od oko 100 km/h, uz autonomiju od 60 km. Teške olovne baterije su smeštene iza vozača i u prtljažnik, a u stilu pravog hibridnog automobila, da bi se povećala autonomija, za grejanje je bilo korišćeno dizel gorivo. Dopunjavanje baterija je bilo moguće obaviti preko klasične utičnice za struju. Podsećanja radi, govorimo o 1989. godini, što je imajući u vidu današnji razvoj hibridnih automobila bio pionirski poduhvat. Ukupno 120 automobila je dato na korišćenje raznim kompanijama. Istinska hibridna verzija je takođe razvijena u okviru programa ispitivanja novih tehnologija. Kombinacija 1.6-litarskog dizel motora i elektromotora je, preko manuelnog menjača sa dva kvačila, bila elektronski kontrolisana, a dizel motor se koristio prilikom ubrzanja i pri brzinama preko 45 km/h. Volkswagen nažalost nije nastavio razvoj ovog koncepta, iako je bio bar deceniju ispred svih ostalih proizvođača automobila.

Izvor – blog.garaza.rs

O nama tuning

Vidi još

KAKO SAM ZAVOLEO I PREBOLEO LEGENDARNI VW GOLF 2

Vozači znaju. Jedan od najsrećnijih, a u isto vreme i najtužnijih trenutaka u životu vozača …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *